Кад је пре два месеца сео у фотељу свог претходника, Игора Мировића није занимало да преуреди кабинет у којем је дуже од деценије у Војводини столовао његов политички противник Бојан Пајтић. Називајући то баналностима, Мировић објашњава да не спада у људе који имају потребу да и на такав начин уводе новине. Нови председник покрајинске владе имао је преча посла – како да изађе на крај с дуговима које је оставила претходна власт и износе више милијарди динара.
„У склопу реорганизације целог система анализирали смо финансијске потенцијале, степен задужености АП Војводине и методе да смањимо обим задужења. И за веома кратко време именовали смо велики број нових људи у секретаријате, јавна предузећа, управе – желели смо да кроз потпуно нову кадровску политику покажемо и ново лице нове политике”, наводи Мировић у интервјуу за „Политику”.

* Шта сте затекли после примопредаје власти? Шта вам је Пајтић оставио у „аманет”?

- Затекли смо велики степен задужења АПВ, за неколико пројеката од којих су неки финансирани и више у односу на оно што је планирано, попут „Каменице 2”, с лошом проценом, очигледним незнањем и великом медијском и сваком другом злоупотребом. Та болница је отворена само зарад политичке кампање и ми данас чинимо напоре да је пустимо у рад.

* Када ће „Каменица 2” прорадити?

- Наш план је да то буде до прве половине септембра и имаћемо напокон комплетно опремљену болницу, са свим дозволама, у којој пацијенти могу да добију комплетну здравствену негу. Чврсто се држим својих речи и планова, а померање може да буде недељу или две – све остало сматрам пропустом сарадника и тако одмах и реагујем. И по овоме видите да се разликујем од свог претходника.

* Шта је могуће урадити годишње са 20 милијарди динара, колики је буџет АПВ без републичких трансфера, а толика је и каса Новог Сада?

- Могуће је пре свега реафирмисати идеју заједничких финансирања великих пројеката, и то од стране републике, покрајине, општина истовремено. У томе наилазим на огромну подршку Владе Републике Србије. То досад није био случај. То у пракси значи да ћемо имати нови извор финансирања. Затим, могуће је реорганизовати систем и деловати тако да се престане са злоупотребама. Фонд за нове технологије је додељивао средства која нису била обезбеђена ни на један начин, и у току је свеобухватна анализа пословања тог фонда. Одмах сам дао налог да се прекине с таквим начином финансирања „нових технологија”. Направиће се пресек стања да бисмо добили одговоре шта чинити с тим силним уговорима у оквиру којих је покрајинска влада додељивала средства компанијама које нису имале обезбеђену обавезу да их врате, што је прворазредни скандал. После жестоких критика посланика ондашње опозиционе Српске напредне странке тек у 2015. почела је додела средстава у оквиру којих су предузећа обезбеђивала банкарске гаранције за уредно извршење обавеза.
Зауставили смо и друге бесмислене начине трошења. Циљ је да се фокусирамо на главне проблеме, да велика средства резервишемо за јачање привредних потенцијала, изградњу пословне инфраструктуре и друге области у вези са довођењем инвеститора, за огромне проблеме у здравству – новосадски клинички центар, потпуно руинирану болницу у Панчеву.

* Да ли је то трајно или привремено опредељење да се заустави финансирање нових технологија?

- Ми овде говоримо о огромној корупцији. Ако се додељују средства из буџета, а фонд носи назив „нове технологије”, онда је заиста елементарно да то буде и усмерено на нове технологије. Треба неко да оцени шта су то нове технологије, да се та оцена угради у елементе процедуре за оцењивање, и да се средства у неком реалном времену врате. Ако свега тога нема, онда, дозволите, могу да сумњам. То је створило огромне проблеме, дугове у којима се ми сада налазимо.
Није реч о томе да ли ћемо ми нешто финансирати или нећемо, већ да морамо да се руководимо формом истовремено као и садржином и да морамо да пресечемо све финансијске канале који су довели до тога да данас имамо наслеђене обавезе у износу од више милијарди динара, не само у односу на фонд о којем говоримо, већ и Управу за капитална улагања, за десетак проблематичних уговора. Сећате се колико се говорило о Хетерленду . Тај уговор је проблематичан, заиста је дошло у незаконитом процесу до проблема на једном тако осетљивом месту као што је дом за децу с посебним потребама.

* Имали сте недавно састанак с представницима Европске банке за обнову и развој. Да ли је разговарано о кредиту?

- Не. Ми смо упознали и њих, али и друге представнике у банкарском сектору који су се интересовали за могућност сарадње, да смо у овом моменту прилично задужени као АПВ по три основа: изградњу „Каменице 2”, санацију некадашње Развојне банке Војводине и по основу старе уредбе о подстицају грађевинарства још из 2008. године. И ми ћемо 2017. због тога провести као годину реструктурисања нашег дуга.

* Иницирали сте изградњу нове зграде РТВ-а. Чини се да је више пажње поклоњено томе него Банатској магистрали, тунелу кроз Фрушку гору, које сте помињали у експозеу?

- Не, то је само можда привремени утисак зато што је ово нешто ново, иако се годинама чине напори да се припреми пројектна документација за нову зграду РТВ-а, али нико до сада на једном месту, на основу договора с управом РТВ-а, градом Новим Садом и јавним ставом покрајинске администрације, није успео да све то заврши и донесе одлуку да је то један од главних приоритета у Војводини. То ме мало и чуди, јер прошло је 17 година од рушења РТВ-а у НАТО агресији. Формирали смо утицајан одбор, да се сви окупимо око те идеје. И сад могу да за „Политику” то кажем ексклузивно – председник Владе Србије у начелу је подржао пројекат изградње нове зграде РТВ-а.
У међувремену очекујем подршку и држава које имају интерес да подрже рад РТВ-а, оних земаља из региона на чијим се језицима емитује програм.

* Значи не одустаје се од осталих пројеката?

- Други пројекти нису у запећку. Морам да подсетим да ће до краја ове године пројекат изградње ауто-пута од Новог Сада до Руме с тунелом кроз Фрушку гору бити завршен. На разговорима у Министарству за саобраћај с потпредседницом Зораном Михајловић договорили смо се да покренемо иницијативу да се преко Министарства финансија за 2017. обезбеде средства за решавање имовинских проблема на тој траси, а тај део, као и Банатску магистралу, желимо да кандидујемо као главни приоритет Републике Србије и АПВ онда кад се заврше уговорене деонице на Коридору 10 и 11. Уверен сам да макар један од ова два пројекта, кад се за годину или две буде одлучивало о будућим приоритетима у инфраструктури, нико неће моћи да одбије.

* Једна од првих одлука покрајинске владе била је да тражите коришћење и традиционалних војвођанских симбола АПВ. Зашто је то приоритет?

- Надам се позитивном исходу у покрајинској скупштини, како би се српски традиционални грб и застава, верујем већ од половине октобра, завијорили на важним установама чији је оснивач АПВ.
Војводина је северна српска покрајина и Србима као најбројнијем народу, али и осталим грађанима АПВ, треба дозволити право да кроз симбол покажу шта је то што њих, традиционално, век и по, од револуционарних времена средином 19. века, везује за Војводину. И шта је то што као симбол може бити упориште у изражавању тог континуитета, борбе за самосталност, за готово двовековни корпус политичког деловања који је крунисан у новембру 1918. године при присаједињењу.

* Војводина ће, дакле, имати два грба и две заставе. Традиционалне, и оне који су већ у употреби...

- Тако је предвиђено статутом.

* .. и које су донете у време када је скупштином председавао Ненад Чанак?

- Имамо, наравно, примедбе на тај грб, на његову суштину, на везу с нашом прошлошћу, али ми смо гласали за тај грб и желимо да одржимо реч.

* Плашите ли се можда „синдрома демократа”, који ни у доба кад су држали и покрајинску и републичку власт, као што је напредњаци сада држе, нису донели закон о финансирању?

- Доношењем закона о финансирању АПВ то питање би се вратило, из те политичке орбите свакодневног надгорњавања, недефинисаних односа, на стручан, економски терен, на чему инсистирам. Пре свега, говоримо о различитим суштинама закона. Демократе и лигаши говорили су о закону који би у делу својих елемената желео да направи клин у укупан финансијски систем републике. Ми то не желимо. Ми само желимо да имамо предвидиви модел финансирања АПВ који би омогућио планирање, реализацију инвестиција, предвидив ток економског развоја. Убеђен сам да је боље имати закон о финансирању АПВ и тиме затворити поглавље политичког сукоба и надгорњавања, избацити садашњој опозицији из руку причу о томе како је Војводина обесправљена, како нема начина да у потпуности финансира своје потребе.

* Хоће ли покрајина предложити тај закон?

- То је сад питање за политички дијалог и договор. Уверен сам да је можда и најбоље да Влада Републике Србије покрене ту иницијативу, зато што она треба да цени укупан политички и економски простор, и верујем да ће то чинити.

* А да ли је Војводина довољно уређена Уставом Србије или нешто треба мењати, као што сугерише ЛСВ?

- Данас Војводина јесте у свему уређена према одредбама Устава Србије и то је довољна и потпуна мера њене аутономије. Ми смо на другој страни политичког спектра у односу на оне који се залажу извршну, судску и законодавну власт. То је нешто с чим ми не можемо да се сложимо и то представља крајњи камен спотицања, кад је реч о концепцији. То не може бити предмет дијалога, али може оно што се тиче бржег развоја Војводине, пре свега у делу оних ресурса којима заиста изворно и располаже – земљиште, реке, знање, научноистраживачки потенцијали, енергетика.

Извор: "Политика"